Hvala ti što postojiš Ana Ilić

Ana Ilić

DOK razmaženi ljudi u zemlji Srbiji biju bitke koje su unapred izgubljene,bave se starletama, raznim teorijama zavere, bizarnim situacijama i još bizarnijim pojavama, postoje ljudi kojima je svaki dan života premija, postoje borbe iako naizgled unapred izgubljene  koje vode do pobede. Pobednica ove priče je Ana Ilić.

Pokušaću da vam iz svog, onog  sebičnog ugla, ispričam kako me je poznanstvo sa jednom nekada devojčicom, sada mladom i uspešnom devojkom ošamarilo i trglo od razmaženosti u kojoj sam uživala. Od činjenice da sam bila na ivici nervnog sloma jer nisam uspela da nađem istu nijansu cipela i torbe za potrebe mature i sličnih gluposti i problema koji su nama samima uvek najveći i najbitniji, jer za druge ne znamo.

Anu sam upoznala …. ne sećam se kako, imam taj problem da ne pamtim stvari kojih se plašim, a uplašila sam se najstrašnije kad sam čula da postoji bolest Fridrajhova ataksija koja se ne leči i zbog koje je Ana danas u kolicima.

Plakala sam kao kiša, psovala sam i dramila do besvesti, pričala sa svojim najbližima i tražila odgovor zašto jedno talentovano stvorenje predivnih očiju i savršenim smislom za humor treba da boluje. Gde je tu pravda, Bog i ostale kosmičke ludosti?

Kada sam završila sa onim što je mene iznerviralo, do mog mozga je doprla činjenica da nije reč o meni već o njoj. Volim da čitam, ali poezija nije baš moje omiljeno štivo i krenem ja tako da čitam i čitam i čitam i ne verujem da jedna devojčica piše poeziju koja leči. Nekim čudnim stilom koji te greje, nasmeje i budi ….

Usledila je promocija, prodavale su se knjige „po meri srca“, davao je ko koliko ima i ko koliko želi. Da ne živimo gde živimo ona bi od svog rada mogla da živi, ali avaj ona prodaje knjige da bi mogla da se leči i da njen život bude kvalitetniji, jer retke bolesti znače za naše zdravstvo česte nebuloze i hronični nedostatak novca za lečenje istih.

Ana ima divnu porodicu, požrtvovane roditelje i brata koji nemaju svoj život, koji žive da bi Ana mogla da radi sve ono što rade mladi ljudi….izađe,druži se, ode na fakultet….da, da Ana studira u Nišu, što znači da je cela porodica spakovala kofere i iz Vladičinog Hana krenula u Niš „u iznajmljeni studentski stan“.

Znam šta ćete reći, zašto njeni roditelji ne rade, rade oni mnogo više nego vi, ali to se ne vidi i ne plaća. Njihova plata je svaki Anin osmeh i svaka desetka u indeksu.

Nakon prve knjige svetlost dana je ugledala i druga knjiga poezije „One zvezdane oči“, oduševio me je naslov jer zaista ta devojka nosi zvezde u očima i  …. ponovo šok. Zreliji pristup, ali iste te emocije isti taj bol isti taj uzdah i vera koja se prožima kroz svaki stih.

Pisala sam Ani u Večernjim novostima, uvek sam o njoj pisala kao o talentovanoj pesnikinji, a ne bolesnoj devojci i uvek bi mi ruka zadrhtala kada treba da napišem da se ona od pisanja poezije leči iako leka nema, ali nade ima jer verujem da medicina napreduje,pasionirano čitam istraživanja na tu temu i željno iščekujem taj dan.

Neću vam pisati, o bolesti sigurna sam da umete da na „googlu“ nađete ono što vas zanima, neću vam pisati ni o tome koliko me nerviraju svi oni koji neće da razmisle i okrenu se iza sebe, pogledaju te „nevidljive ljude“, pogledaju u svoje srce i pogledaju u zvezdane oči ove devojke, jer tamo se krije istina o svima nama, a ja verujem da smo mi dobri ljudi i da samo tako možemo da pomognemo jedni drugima.

Na kraju ću kazati „Hvala ti što postojiš“ Ana Ilić  i hvala ti što si deo mog života.

Advertisements

One thought on “Hvala ti što postojiš Ana Ilić”

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s