Magla

Prvi prolećni dan ove 2016.godine…lep, sunčan i još lenj onako baš kako dolikuje nedelji. Kafa sa prijateljima, porodični ručak, ljubavni film, čini se da sve je u redu, ali ipak podsvest pevuši onu divnu i tako depresivnu pesmu Josipe Lisac  „Magla svuda, magla oko nas“

Davno sam prestala da slušam muziku, onako reda radi, što sam starija tišina mi je sve bitnija i sve veći luksuz u životu, zbog toga se borim za nju kad god mogu, ali moja podsvest svakog dana pevuši neku novu zaboravljenu melodiju i onako sugestivno poput neke mantre ponavlja mi svojevrsnu poruku dana. Ja se nerviram što u mozgu ne postoji opcija „ignore“ ili bar „next“, radi samo „repeat“ i neda mi mira.

I nekako u popodnevnim satima,u onom periodu skladištenja svih osmeha, opaski i šala, ja počinjem da razmišljam o magli, da baš onoj magli koja nas okružuje godinama. Često razgovaram sa prijateljima na temu „lagodnog“ života u Srbiji i uvek pravimo neka belosvetska poređenja, kako je tamo kod njih ovako, a kod nas onako, sigurna sam da je svako bar jednom u životu vodio razgovor na tu temu.

Tako sam se ja danas setila gotovo svih razgovora na tu temu i u svetlu novih političkih izbora koji se očekuju u zemlji Srbiji shvatila da sam ustvari godine (i to one najbolje) svog dragocenog života provela kao „guska u magli“. Trudila sam se da radim, da volim, da želim, da se pravdam, da naučim da kuvam, da budem dobra prijateljica, dobra koleginica, još bolja ćerka i sestra i još uvek se trudim….Ali,u ovoj naopakoj zemlji sve to je tako nebitno, ratovi, inflacije, bombardovanja, revolucije, reforme i tako u nedogled i tako opet i tako stalno u nekoj magli, u nekom strahu, u nekoj neizvesnosti, prave emocije ostaju po strani i čine se nebitnim, jer borba za opstanak je mnogo važnija od nekih perifernih odnosa i stremljenja.

I zbog toga moja podsvest ne prihvata da uživa u lepoti sunčanog, prvog prolećnog dana u potpunosti, jer je za razliku od mene naučila da nema opuštanja, jer nikada se ne zna kakvo novo zlo vreba nad našim životima, u jednoj maloj zemlji na brdovitom Balkanu.

Ostaje mi samo da se nadam da će Josipa uskoro utihnuti i možda se mozak seti one divne Bajagine „Buđenje ranog proleća“.

Advertisements

One thought on “Magla”

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s