Dugujete nam pozorište

Kada je 2012. godine jednog vrelog letnjeg jutra u plamenu podmetnutog požara izgorela zgrada vranjskog teatra, u meni su se mešale emocije tuga i bes, ali i nada da će nakon ovog tragičnog događaja biti stavljena tačka na seriju nebuloznih piromanskih aktivnosti političko-mafijaškog poigravanja. Jedino u šta sam verovala toga jutra dok sam gledala lica ovdašnjih glumaca, da niko neće uspeti da ugasi u njima želju za igrom na daskama koje su život značile, a tada su bile prah i pepeo.

Četiri godine kasnije….

Tačka je stavljena na pomenute piromanske ispade. Pitate se da li su krivci pronađeni, valjda jesu ali oni sada igraju neku tragi komediju u sudu i to u bezbroj čina. Obnova pozorišta doživela je totalni kolaps, prva faza,druga faza, oplatol, obustavljeni radovi ….

Elem,nedavno sam psujući sebi u bradu otišla da odgledam premijeru predstave „Ko je zapalio izlog“, koju je režirao jedan sjajan momak Bojan Jovanović.I po ko zna koji put se pokajala. Volim te ljude, Racu, Babačka, Durgeta, Žeticu, Bokija …..ali ne mogu više da podnesem to što moram da glumim publiku.

Oni su ljudi umetnici, oni su ljudi plaćeni da glume, ali ja plaćam da glumim da uživam dok pokušavam da se u Domu vojske skoncentrišem na nazovi scenu primerenu za školske priredbe i tako već godinama. Pozorište je magija, zvuka, pokreta, udobnih stolica i beskopromisnog prepuštanja sve do trenutka kada se zavesa spusti….

Od kako je pozorište izgorelo, a glumci hrabro izveli premijeru predstave, na kojoj su radili pre požara, „Narodna drama“,  sve je postalo gluma, pravimo se da je sve normalno, pristajemo da gledamo predstave u alternativnim prostorijama, glimci pristaju da igraju u predstavama koje mogu prilagoditi tim prostorima, takav nam je i festival Borini pozorišni dani…..

Vranje ima razmaženu i zahtevnu pozorišnu publiku, koja je u zgradi staroj 120 godina uživala u odličnim  repertoarskim predstavama i još boljim gostujućim, ali ta razmaženost je ostavljena po strani jer svi mi smo hteli da svojim prisustvom na premijerama damo vetar u leđa ljudima koji su ostali bez krova nad glavom, da pomognemo kupovinom te ulaznice da pozorište živi, da zajedno prebrodimo teške trenutke koji su se pretvorili u večnost.

Moram da priznam, da niko nije slutio da će privremeno postati stalno i da ćemo morati da se naviknemo na nedostojne uslove i nedostojne predstave, nedostojne imena „Bora Stanković“ i statusa profesionalnog pozorišta koje nosi njegovo ime i ovenčano je brojnim nagradama.

Na kraju da dodam predstava „Ko je zapalio izlog“, nije loša, dobar i zanimljiv tekst, naši dragi glumci i nova rediteljska energija kompletiraju sliku nečega što bi moglo biti odlično kada bi bilo potpomognuto onom pozorišnom magijom o kojoj sam malopre pisala.

Ono što mene brine, ne samo nakon ove predstave već poslednjih godinu dana je to što više ne vidim u njihovim očima želju za igrom, neka mi oproste ako grešim ali to je moj utisak. Možda samo ne žele da glume da su glumci, da improvizuju improvizacije, da prilagođavaju sebe ne prilagođavajućim uslovima, a možda su samo umorni od svega što ih je snašlo.

Imam utisak, a i sami su rekli u više navrata da neće dozvoliti da umetnost zaćuti. Bila sam dirnuta tom idejom vodiljom, posle svega razmišljam da je možda bolje da su zaćutali, jer tada bi shvatili oni koji treba da shvate da je nužno probleme rešavati koliko god oni bili veliki u ime svih onih koji su makar jednu SMS poruku poslali za obnovu hrama Talije.

Dugujete nam pozorište  makar ga iz temelja gradili!!!

Advertisements

One thought on “Dugujete nam pozorište”

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s