Hipokrat i oni koji su mu se zakleli

Lično nikada neću poverovati da postoji lekar koji bi namerno ubio pacijenta. Ako neko odabere da  posveti svoj život spašavanju tuđih, onda ne treba polemisati o tome kakav je to čovek. Pet godina se sudilo dvojici lekara iz Vranja koji se terete za nesavesno lečenje devojčice koja je na žalost umrla od gušenja na Dečjem odeljenju okružena lekarima među kojima su bili i osuđeni anesteziolog i  otorinolaringolog.

Za tih pet godina,na nijednom od bezbroj ročišta nisam poljuljaljala teoriju s početka teksta da je u prirodi nekoga ko izabere poziv lekara da bude humanista.Na suđenju sam i ja mogla mnogo toga da im zamerim, ali nisam stekla utisak da im život deteta nije bio na prvom mestu.

Naravno, dovoljan je jedan pogled na roditelje koji su izgubili dete, maltene na početku života, i videti da ne postoji mera koja može izmeriti njihovu bol i adekvatna kazna koja im može zameniti dete.

Stalno razmišljam o tome kako su se tada optuženi lekari osećali, koliko ih je boleo pogled roditelja i nepresušne suze majke. Sada nakon presude, koja podrazumeva po tri godine zatvora i petogodišnju zabranu bavljenja lekarskom profesijom, pitam se da li je ova presuda može pomoći  rešavanju evidentno  loše situacije u zdravstvu  ili samo potpomaže stvaranje klime satanizacije onih koji često naše živote drže u rukama.

Čitam komentare ispod tekstova i imam utisak da bi sudeći po reakciji čitalaca i konzumenata društvenih mreža adekvatna kazna za lekarsku grešku bila  „paljenje na lomači“, a da ne pominjem one još radikalnije koji se pozivaju na Dušanov zakonik i citiraju „oko za oko zub za zub“.

Reakcija na ova presudu je samo deo kolektivne mržnje prema medicinskim radnicima koja je izazvana mnogim anomalijama u društvu, ali i njihovim često neljudskim ponašanjem. Razumem, ali ne opravdavam,činjenica je  da nemaju adekvatne uslove za rad ali i da  su loše plaćeni za posao koji rade, kao što je činjenica da nisu svi isti.

Svašta im možemo osporiti, ne samo ovoj dvojici nego i mnogima koji nose bele mantile, ali nemojmo ih nazivati ubicama jer to nisu, nemojmo ih izjednačavati sa onima kojima se sudi zbog najsurovijih zločina. Ako to ni jednom nije izgovorila majka čije dete je umrlo na njihovim rukama, odakle nama pravo da to govorimo i da im sudimo mimo suda.

Odležaće oni svoje kazne, ali sigurna sam da nikada neće prestati da budu humanosti. Verujem da je to jedina „dijagnoza“ svojstvena onima koji polože Hipokratovu zakletvu.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s