Papučari i drugari

Sve je počelo onako spontano, kako se obično dešavaju sve gluposti koje život čine zabavnim.

Valjalo je okačiti novu sliku na zidu. Kad si visok metar i plus šumska jagoda,onda se u ovakvim poslovima od tebe očekuje da se uvališ u fotelju i govoriš, “levo“, „desno“ „ne, ne još malo gore“ i ostale nebuloze, a celu priču završiš čuvenom replikom iz još čuvenijeg filma „Lepa sela , lepo gore“, „A da nije ova slika malo u krivo?“

I tako, jednog uobičajenog nedeljnog popodneva, muž se latio čekića, ja našla položaj, ali avaj ne bi bilo zgoreg kad smo već tu da se zid opaje.

Vau, kakav prizor i nastade fotka, koju sam u cilju sociološkog eksperimenta podelila sa svojim prijateljima na društvenim mrežama, uz krajnje bezobrazan komentar „onaj osećaj kad se dobro udaš“.

Iako, znam da Ivan nije čovek koji se ustručava da u društvu prizna da se redovno drži podele, „on usisivač, ja krpu“, ipak ga upitah za dozvolu, društvene mreže su đavolja rabota možda mu narušim imidž ili tako nešto, ali čovek pristade bez reči.

Avaj, priznajem da sam očekivala neki lajkić, komentar šaljive prirode jer sam privilegovana žena okružena zabavnim ljudima, ali onakvu invaziju komentara i lajkova nisam mogla ni naslutiti.

I sada se pitam, šta je impozantno u fotografiji na kojoj se vidi muškarac koji drži praher u ruci. Ja imam prljavu maštu, meni je prizor potpuno sexi, ali oduševljenje žena iz mog okruženja me je iznenadilo. Bilo je tu i hrabrih muškaraca koji su se prepoznali i kojima skidam kapu, što im nije mučno da javno izgovore da su ženi ravnopravni partneri u braku i kad se pije i kad se ljubi i kad se čisti.

Ja imam po malo uvrnut stav kad je u pitanju, ženska emancipacija. Mislim da je to otišlo predaleko, to da mi zarađujemo kao muškarci, imamo ravnopravne položaje, radimo sve što i oni, jer mi se čini da smo sve manje žene kojima je u prirodi da budu slabiji pol, ali rekoh to je samo moje mišljenje.

Mada, priznajem da sam u razgovoru sa mnogim ženama koje su izabrale da se takmiče sa muškarcima i koje su pokazale da su nadmoćne, ukapirala da i one priželjkuju, da kuvaju, rađaju decu i budu domaćice, ali to sam pripisivala umoru, PMS –u i nadrndanom šefu.

Na kraju, ovog nepovezanog pisanja u smislu, svašta bih vam kazala ali ne znam šta pre, htedoh reći da je emancipacija žena dovela do toga da muškarci shvate da je podela obaveza nešto sasvim normalno.

Ja poznajem mnoge muškarce kojima nije mrsko da povremeno usisaju kuću,operu sudove i istresu tepihe. Oni su oženjeni ženama koje umeju da promene sijalicu, urgentno poprave mašinu za veš, ili dosipaju ulje u automobil i žive srećno i zadovoljno.

Tako da svi vi koji se zgražavate što po neki muškarci obave i neki „ženski“ posao, razmislite o tome kako će vaša žena pomisliti da izgledate sexi dok praher držite u rukama.

Drugari papučari su uvek nasmejani, razmislite zašto je to tako.

Advertisements

5 thoughts on “Papučari i drugari”

  1. Tekst je odlican, kao i uvek iz tvog pera.
    Meni su ti nazivi „papucar“ ili slicno, degutantni i koriste ih iskomleksirani ljudi.
    Sasvim mi je normalno da u kuci, za nase dobro (pricam o mom braku), zajednicki dogovaramo i radimo sve operacije koje za rezultat imaju nase zadovoljstvo i deo su harmonicnog zivota. Ovog trenutka mi smeta prasina na tv ili se pojavila paucina u presoblju, i sta treba da uradim….hej draga, ovamo je prasina, dodji obrisi je. Bolesno! Naravno da cu to da pocistim.
    Ne smatram da treba nekome javno da naglasavam kako ne sedim u fotelji i gledam suprugu kako crkava po kuci, nego spontano radim zajedno sa njom i pomazem joj svakodnevno. Bilo bi me sramota da je obrnuto. I takvo moje ponasanje ne zasluzuje hvalisanje, jer nije nista posebno.
    Takodje, postoje fizicki teski ili neugodni poslovi. Logicno mi je da je zastitim i uvek ih radim umesto nje. Pobogu, ja zivim sa njom, delimo porodicne vrednosti, ona je majka nasih sinova, zar bi drugacije ponasanje bilo normalno!? Nikada!
    Ne razumem ljude koji u svojoj bracnoj zajednici mere „na kantar“ i stavljaju crte.
    Glavu dajem da je nesto suplje u toj njihovoj Danskoj, ma kako glumili pred svetom!!!

    Свиђа ми се

  2. Najnormalnija stvar da muž ili ti suprug pomogne svojoj ženi.Možda u našem društvu to nije normalno, jer još neki primitivci žive u 15.veku. Ja sam od onih kao ivan, koji pomaže svojoj ženi, jer smatram da ona nije robinja i da je ovo ipak 21.vek.To je recept za dug brak.

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s