Domovina se brani vaspitanjem

Imam jednog malog komšiju, školarac , znate ona mala dečica čije školske torbe izgledaju veće od njih samih.Moram da priznam da nisam sigurna kako se mali zove, ali sam u jedno sigurna biće on sjajan čovek.

Kad god se sretnemo on uredno kaže „dobar dan“, vi maliciozni sada sigurno prevrćete očima i kažete šta je tu čudno. Meni jeste, zaista jeste pošto većina klinaca danas kaže „zdravo“ ili „ćao“ i to samo u slučaju kada se sudari sa nekim na ulici jer pilje u mobilni telefon,dok šetaju psa, idu u školu ili vraćaju se sa treninga.

„Dobar dan“ mi prosto para uši, ali što je još simpatičnije on to izgovara kad god se sretnemo, ne retko i po par puda dnevno. Takav je prema svim komšijama i gledam kako njegovo „dobar dan“ uvek, ali uvek izazove osmeh kod onih kojima je upućeno.

Ne znam šta možemo očekivati za dvadesetak godina kada zombi generacija mladih, nevaspitanih, drskih i tehnikom opsednutih mladih ljudi, postane neko, neko ko će odlučivati o našim životima, o našim penzijama, o našoj deci i unucima.

Često se pitam da li samo ja primećujem da od vrtića do fakulteta njihovo ponašanje postaje sve neprimerenije. Prosvetari umorni od borbe za iole dostojna primanja, roditelji koji rade od jutra do sutra samo da ih nahrane, stvaraju generacije od kojih se plašim.

Znam da je surovo generalizovati stvari, ali većina je većina, bilo u plemenu ili u demokratskom društvu. Većina vlada, odlučuje i menja svet.

Razgovaram sa prijateljima na ovu temu, kažu da iako se trude da svoju decu vaspitaju drugačije, većina učini svoje, a deca se opet silom prilaka u onoj poznatoj borbi za sveopštu prihvatljivost opet prilagode većini,jer nije cool biti fin, cool je biti drzak i bezobrazan, a iznad svega nezainteresovan za svet oko sebe jer je onaj virtualni u kome živi većina mladih mnogo prihvatljiviji.

Ne bih da zvučim, kao naši roditelji, poučeni njihovim roditeljima kada koriste floskulu koja se u nas Srba prenosi sa kolena na koleno poput neke svete tajne kada izgovore „U naše vreme…“, ali mi se zaista čini da je svako naše vreme bolje od aktuelnog,a o predstojećem nema ni govora.

Domovina se brani lepim vaspitanjem, ne novcem, ne projektima, ne kulama na vodi, već isključivo lepim vaspitanjem. Ali, ja nikako da čujem da postoji dobra volja da sistem bude taj koji će omogućiti da se „dobar dan“, „izvini“ i „hvala“ najpre vrate u vrtiće i školske klupe, a zatim i na ulice. Da „keva i ćale“ postanu mama i tata, a njihovi roditelji baka i deka, a ne „matori smorovi“.

Mogla bih ja ovako u nedogled, ali bojim se da ne popijem neku sočnu psovku, jer poznajem dosta mladih zombija koji mi kažu da sam „cool“ i nisam „smor“, ali posle svega ovde izrečenog sigurna sam da mi sleduje ono čuveno „pukla si“.

Ali, ovaj mali s početka priče mi vraća nadu da nije  sve izgubljeno, ali bojim se da kada on i njegovi vaspitani drugari steknu pravo glasa, vaspitana grupacija neće uspeti ni cenzus da pređe.

U međuvremenu, radujem se svakom našem susretu ….

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s