Natalitet se ne kupuje

Tri puta sam počela da pišem ovaj tekst i tri puta odustala. Po prvi put u životu mi je bitno da budem shvaćena valjano. Ranije me nije bilo briga, iznosila sam svoje mišljenje i stajala iza njega, po cenu propasti sveta. Ova tema o kojoj pišem je na žalost za mene lično, ali i za mnoge ljude bolna iz više ugla da prosto ne želim nikoga da povredim.

Ali,jače je od mene i ne mogu da zadržim svoje mišljenje (bes) za sebe. Nakon nakaradnog konkursa za izbor slogana koji podstiče rađanje dece u Srbiji, sledi prilično ponižavajuća novčana satisfakcija budućim majkama. Da ne bi objašnjavala citiraću ono što su mediji preneli, a jedan moj dragi prijatelj lepo reče zvuči kao test iz matematike.

Eto tako ….. Pitate se šta je ovde ponižavajuće? Ponižavajuće je to što će se ženi koja radi kao kasirka za 15 000 dinara  mesečno (naravno uredno neprijavljena i bez overene zdravstvene knjižice), verovatno dopasti ideja, da eto rodi dete i za to dve godine dobija po 12 ooo dinara. Ili, majci koja dobije prvo dete 100 000 dinara mogu pomoći da kupi, pa recimo jedan krevetac i kolica, te neku benkicu i bluzicu.Odlično, za nekoga ko je navikao da živi na granici siromaštva i ako uzmemo u obzir činjenicu da državu decenijama unazad boli dupe, za trudnice majke i porodilje ovo zvuči kao BINGO!!!

Dok sam juče sažvakavala ovu informaciju, razmišljajući o tome na koju će foru država sada da zezne majke i ne uplati im obećane novce (tipa neko iz porodice treće koleno nije platio državi porez),javio mi se čovek i ispričao mi je kako je u vranjskom porodilištu umrla njegova nerođena beba pod vrlo čudnim okolnostima, zbog čega će presaviti tabak i tužiti lekara,koga sestra nije mogla probuditi, svestan da njegova tragedija nema cenu, ali sa željom da se ovo ne ponovi.

Slušam ga i razmišljam kako će se ponoviti, kako se uvek ponavlja, kako niko nikada nije uspeo da dokaže krivicu lekara….

Da ne bi sada ovde razglabala, pojednostaviću stvari. U provincijskim porodilištima roditi bebu je pravi uspeh. Budući roditelji odlaze u strahu,upadaju u vrtlog korupcije i i izmišljenih dijagnoza, pogrdnih reči lekara i medicinskog osoblja. Žena koja prođe ovakvu golgotu, teško će se usuditi da rodi drugo ili treće dete.

Idemo dalje…vreme kada su trudnice imale prednost na šalterima banaka, pošti ili prosto u redu na kasi su odavno umrla.Videla sam milion puta kako žene sa stomakom do zuba čekaju i po sat vremena jer niko ne želi da shvati da te žene nose novi život u sebi i jedva stoje na nogama.

Odnos kolega na poslu, takođe nije uvek za pohvalu…. i mogla bih tako u nedogled.

Hoću da kažem da problem „izumiranja Srbije“ ima dublje korene,postali smo loši ljudi, postali smo sebični, postali smo egoistični i kao takvi ne možemo očekivati promene.

Boli me i to što će ovaj finansijski podsticaj „naterati“žene da rađaju, a da možda to i ne žele. Podsećam vas da je ovo zemlja gde se deca rađaju „da sačuvaju brak“,a tek će se rađati da bi se dopunio kućni budžet.

Moja prijateljica je primetila da je „prilično očigledno da se rezultati ove politike mogu očekivati u egzistencijalno već ugroženim porodicama. Tako da će žena biti prinudjivana na ulogu svojevrsnog automata za keš“!!!

Znam da nije sve tako crno, znam da ima divnih lekara, znam da postoje direktori preduzeća koji poštuju svoje zaposlene kada odluče da prošire porodicu, znam da ima i onih koji će u autobusu ustati trudnoj ženi ….ali procenat takvih je toliko mali da ne može da se izbori sa gore pomenutim zlom.

Draga državo,uredi svoje zakone tako da najebe svako ko zajebe trudnicu i ostavi je bez posla,tako da se svakom lekaru koji uvredljivo pogleda pacijentkinju u drugom stanju,oduzme dozvola za rad, tako da porodica može dostojanstveno svojoj deci priuštiti pelene, hranu i garderobu (sve ovo u Srbiji je toliko skupo da se može tretirati kao luksuz). Ne hrani nas državo mrvicama, ne dozvoli da se deca rađaju na taj način, u takvim okolnostima,za ostalo će se roditelji već sami snaći.

Meni je lakše kad sam ovo izgovorila, nekako slutim da će još mnogo godina, a možda i decenija proći dok se ne postavimo kao civilizacijsko društvo, kada će državna pomoć biti samo nešto što će učiniti da ženi koja se porodila bude lepo, nešto poput buketa cveća koji izaziva osmeh, jer je učinila nešto važno ne samo za sebe i svoje okruženje, već i za državu u kojoj živi.