Kad aždaja upadne u bajku

Znate one idilične filmske scene, kada taze isfenirana majka sa blagom jedva primetnom šminkom u spavaćici od satena,  legne pored svog deteta i čita mu knjigu?

Sledeća scena dete širom otvorenih plavih očiju pomno prati šta mama čita i za par minuta zaspi snom pravednika. Onda ona lagano spusta knjigu na stočić kraj kreveta, ušuškava dete i gasi lampu.

E, pa dragi moji to su zaista filmske scene jednako glupe, kao i one koje se završavaju poljupcem koji prati fraza živeli su srećno do kraja života!!!

Sa stajlingom aždaje, umorna od posla, kuvanja i ljubavi prema bližnjima zgrabila sam knjigu i legla pored deteta (jednoipogodišnjeg) u želji da što pre zaspi snom pravednika, kako bi ja uključila mašinu za veš, oprala sudove i skinula viklere sa glave kako bi sutra na poslu zablistala.

Elem, moje dete je minut i po bilo fascinirano ilustracijom sa naslovne strane knjige „Aždaja napušta bajku“, a onda je zaurlao u sav glas želeći da na telefonu čuje „Piliće u Riju“, jer to su verovali ili ne bajke današnjice.

Neumorno sam pokušavala da ga animiram čitanjem, još petnaestak minuta, dok nije pobedio i počeo da drema dok su pesmice nazovi dečjeg sadržaja kokodakale sa mobilnog telefona.

Pošto sam se već našla u čuvenoj roditeljskoj situaciji „čekam da dete zaspi“, sa knjigom pesama u ruci, čiji je autor momak koga poznajem i za koga ne bih mogla da se zakunem da ima nešto slično sa ozbiljnim dečjim pesnicima. Steva nije u „ozbiljnim“  godinama, ne nosi brkove i ne govori autoritativnim glasom, pa kako može onda biti nešto što je Ršum.

Ali daj šta daš, rekoh da bacim pogled…. Dva sata kasnije, dete spava, obuzima me misao da sudove mogu i sutra da operem, ali se ovako nisam smejala još od onda kada je muž koji pada u nesvest kada vadi krv izjavio kako će prisustvovati porođaju.

Ja sam žena koja ima pokvarenu maštu, pa sam u dečjim pesmicama nalazila razne simbolike i imala duplu zabavu.

U gramatici: „Av,av, av“,

koju poznaje čak i lav 

zna se da je za psa sreća 

ako bude buvlja vreća

Pesma „Besne gliste“, je na mene ostavila najjači utisak. Podsetila me na opasku moje mlađe sestre koja je na svako mamino „ne izvodi besne gliste“, zamišljala kako izgleda izvesti te iste besne gliste u šetnju.

Čitam i razmišljam kako ću morati da proradim na sopstvenom viđenju pesnika. Ovaj Steva to fakat jeste. I dok čekam da moja beba bude dete koje će razumeti ove urebesno zabavne pesme, čitam divnu, nežnu  i romantičnu pesmu.

Otišla je moja Lela

mada to i nije htela

jedne noći, s jakom kišom

plakao sam kući krišom

Zaspala sam sa osmehom na usnama i viklerima u kosi. Pomislila sam kako ću sutra svoju frizuru objasniti činjenicom da je predhodne noći aždaja upala u bajku.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s