Otvoreno pismo Deda Mrazu

Dragi Deda Mraze,

Imala sam ideju da ti napišem mnogo toga, ne ono tipa „šta želim“, dovoljno sam velika da kapiram da za sve što želim moram sama da se izborim, nego eto čisto da podelim sa tobom neke bitne stvari iz sopstvenog života, ali ….

Muž me je naterao da prošetamo gradom i osetimo „predpraznično ludilo“, trošimo pare koje nemamo i kao sav normalan svet slikamo se sa nekim tvojim dvojnikom u centru grada koji je osvetljen i ukrašen kako dolikuje.

Još mi ponos nedozvoljava da koristim one smajliće u pisanju, ali ovde bi mi tako dobro došao onaj besan što mu izlazi para na uši.

Naš grad (ja ga već 20 godina zovem svojim) je toliko jadan i tužan u tom pokušaju novogodišnje dekoracije, da me je iznerviralo sve na šta sam naišla. One bedne i jadne pocepane, oljuštene i smešne sanke postavljene na šetalištu centru grada oslikavaju odnos onih koji odlučuju u naše ime prema nama. Mi ovde na jugu smo građani ne drugog nego sedmog reda.  Čak ni rupe na centralnim gradskim saobraćajnicama ni jedna vlas zadnjih ne znam ni ja koliko godina ne može da popuni. Umesto srećnih, euforičnih i pijanih ljudi na ulicama se vide samo premrzli, zabrinuti i nekako tužni ljudi koji samo gledaju kako što pre da dođu do svoje kuće.

Ja te zbog toga Deda Mraze molim da se uzmeš u pamet bar  ti, ne dozvoli više da se igraju tvojim likom i delom i uništavaju sve ono što si ti uradio, jer starijeg, lepšeg i boljeg Dedu ne mogu da naprave, jer ako pršti tvoja staza onda na njoj nema mesta prasićima, čak ni onim što uživaju status youtube zvezda.

Kaže moj tata meni, blago vama imate novi Hirurški blok.  Sve lepo , čisto, sjajno i opremljeno, ali dragi Deda ti bar znaš da zidovi ne leče, već ljudi,  oni u belim mantilima koji bi radije da pljunu na svoje dr i glume geronto domaćice u Nemačkoj nego da ovde žive.

U Beogradu sija i šljašti na sve strane, ako valja se. U Beogradu se kanda šeta iz nekog protesta, ako valja se. Predsednik države kaže da je na tim protestima sreo i neke pristojne ljude, kaže da bi voleo da zna zbog čega su nezadovoljni, ako valja se.

Ima nas pristojnih koji znamo da je šetanje zdravo, ali nam borba za golu egzistenciju ne dozvoljava da sebi priuštimo šetnju, jer nema se kad, ai ne živimo u Beogradu, mi u Vranju recimo nema ni gde da prošetamo.

Zbog toga Deda Mraze, zajebi više da se praviš da ne vidiš dokle smo stigli. Prave nas budalama i ovi na vlasti i ovi koji su nas jednom zajebali da zbog njih šetamo, pa se sada prave da su opozicija. Uzmi stvar u svoje ruke i kandiduje se na nekim izborima za nešto. Nije bitno šta samo uleti u politiku i zavedi red. Nemoj nikome da tražiš 20 posto za usluge, nemoj da kradeš, lažeš, obećavaš i praviš se da ti je stalo do naroda. Samo dođi i zavedi red, ništa drugo, jer jedino Deda Mraz može u budućnosti uživati moje poverenje.

Ho, ho, ho …..

One thought on “Otvoreno pismo Deda Mrazu”

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s