Jutarnji orgazam za dobar dan

Proleće, ono grozno proleće, kada zima poput stare ljubavi, ne želi da ode iz naših života iako mi u bliskoj budućnosti vidimo obrise nove ljubavi, koja čim je nova nosi neko posebno uzbuđenje.

Izlazim namrštena iz kuće , ljuta na pomenutu staru ljubav jer me asocira na preskupe neiznošene čizme. U glavi se mešaju utisci predhodne večeri, košmarni snovi i  spisak dnevnih obaveza. Peti put već odgovaram sa „dobro jutro“ iako mi se osim kafe ništa dobro nije desilo. Ulazim u pekaru i dok čekam gledam u prodavačicu, osmeh od uva do uva i za svakog lepa reč. Gledam je i prosto mi nije jasno kako može da bude tako vesela, draga, ljupka i nasmejana, aman ponedeljak je pola osam. Stižem na red, prosto me sramota sopstvene namrštenosti i nameštam nešto što liči na osmeh ili bar pokušaj ljubaznosti. Na tu moju grimasu, ona pevljivim glasom izgovara.

  • Dobro jutro komšinice (osmeh)
  • …. (klimanje glavom )
  • Mogu li da Vam nešto preporučim?
  • Da, da …sve jedno
  • Evo, ove kifle to nam je novo (osmeh)
  • Može (hvatam se za novčanik)
  • Ali da mi kažete kako vam se dopadaju (kreću nezaustavljivi hvalospevi oko sadržaja kifle )

Izlazim iz Pekare bez reči i ulećem u dnevnu rutinu, jutarnja namrgođenost je delimično izlečena litrom kafe, rešavanjem nemogućih poslovnih poduhvata, kupovinom prolećnih cipela.  Oko podneva se setim da me čeka doručak, vadim iz kese kiflu i odjednom me žacnu griža savesti zbog jutarnjeg ponašanja u pekari. Otvaram pažljivo upakovanu kiflu, provaljujem da je puna kremova i čokolade. Dijeta mi kaže zafrljači je u kantu i  predstavlja mi broj kalorija, koji je duži od mog matičnog. Sa druge strane PMS progovara, ali samo danas, zašto da ne zaslužila si …..  Grizem kiflu i nastaje prekid filma. Pecivo je potpuno savršenstvo ukusa, ona vrsta gušta koja podrazumeva da dok jedete govorite mmmmmmm. Nakon toga me melje ostatak dana, ali se smešim gore nego pekarka na sve one nadrdane likove koji su tog ponedeljka ušli ili izašli iz mog života.

Utorak. Gledam kroz prozor i razmišljam, da li je realno da padne sneg krajem aprila kada sam ja kupila nove cipele. Čizme, šal i kaput i pravac posao. Ustaljena maršuta, bezbroj kurtoaznih „dobro jutro“ i ulazim u pekaru. Tradicionalno gužva, tradicionalno se smeška žena i povremeno baca ljubopitljiv pogled ka meni, od kojeg mi postaje neprijatno. Mušterijama o  svojim proizvodima priča kao baka o svojim unučićima. Dolazim na red, gleda me upitno.

  • I,šta kažete?
  • (diskretno se saginjem ka njoj preko pulta i šapućem) Bolji orgazam odavno nisam imala!!! Namignem i glasno izgovorim, može jedna kifla.

Smeh od kog se tresu prozori, probudio je sve pospane ljude koji su čekali na svoju dozu glutena, šećera i ostalih pošasti. Žena mi je pružila kesu, a njen me je smeh pratio i iza zatvorenih vrata pekare.

Utorak se istopio kao i ove prolećne pahulje, čija se svrha postojanja svodi na to da ti sjebu frizuru.

Priča o orgazam kiflama se pročula među mojim prijateljima i poznanica, pa se već godinu dana šalimo na tu temu. Omiljena nam je preporuka za doručak, ali prolazi i kao užina ili večera. Kad god otvorim vrata pekare, žena dobije napad smeha, razmenimo po neki osmeh, veseli ona mene, veselim ja nju. I posle kažu da život nije lep, „mnogo je malo“ potrebno za sreću, recimo samo jedan jutarnji gurmanski orgazam u pekari preko puta gradskog parka (uslovno rečeno parka)  i to je to. Probajte….šifra je „orgazam kifla“.

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s