Svetski dan slobode medija, kako to samo gordo zvuči!!! Već dvadesetak godina na ovaj ili onaj način radim u medijima, smatram sebe medijskim radnikom iako mi često ova kategorizacija zvuči kao dijagnoza,a ne opis zanimanja kome sam posvetila skoro polovinu života.
Elem, svake godine taj dan, svetski dan slobode medija, je idealna prilika da se i oni koji se pitaju i oni čije mišljenje nije bitno čak ni članovima uže porodice oglase i iznesu svoje mišljenje o tome koliko su mediji slobodni ili nisu. Sve ja to krajnje mazohistički ispratim, zaspim sa gorkim ukusom u ustima i pomislim da je dobra stvar što traje samo jedan dan, mislim te slobode i slične gluposti tipa 1. maj kada se svi nešto kao brinu o radnicima, a već sutra nastavljaju sa surovom eksploatacijom istih.
Nekako mi se čini da je u zemlji Srbiji ove godine ta priča o slobodi medija dostigla vrhunac, usijale su se društvene mreže, oglasili su se predstavnici esnafskih udruženja (i neka su), predstavnici vlasti (bože me sačuvaj) i predstavnici opozicije (oni koji su zaboravili da su ne tako davno i oni bili u kategoriji „bože me sačuvaj“) ali i obični smrtnici koji čitaju Danas ili Informer, koji gledaju Pink ili N1 i tako svi su oni nešto izustili o medijima, cenzuri, autocenzuri i ostalim bajkama.
Ja ne znam da li svi oni koji se bave ovim poslom na pošten način (da se razumemo ima nas raznih), posle svega ovoga imaju potrebu poput mene da posle obeležavanja (jer je proslava nepristojna u ovom slučaju), popiju pilulu za dan posle.
Mediji,dragi moji prijatelji nisu samo urednici bliski vlasti koja god bila, nisu direktori koje zanima isključivo novac sponzora javnih i tajnih, mediji nisu tajkunske organizacije, sektaškog karaktera koje stalno nešto mute, mediji su ljudi, isti ljudi poput onih koji rade u nekoj od fabrika, u nekom javnom preduzeću, prodaju na pijaci ili jednostavno traže bolji posao.Za mene je najbolja definicija medijskih radnika upravo ona slika koja mi je duboko usađena u podsvesti, a to je da u radiju žive neki mali ljudi koji emituju program.
Biti novinar nije lako, ali svaki posao ima svoju težinu, biti dobar novinar takođe nije lako ali može da bude jednostavnije od onoga samo biti novinar, ali biti čovek u novinarstvu je najteže, a verujte mi mnoge sam ljude među novinarima i ostalim medijskim radnicima upoznala.
Nemojte nas zamišljati kao neke zveri kao neke potkupljive ljude koji imaju svoje tarife da izveštavaju i tarife da ne izveštavaju. Nemojte na nas gledati kao na produžene ruke svega lošeg u našem društvu, bar nemojte tako gledati na sve nas.
Dok se nadam da će pilula za dan posle proraditi, molim vas samo jedno na svetski dan ili svaki drugi dan pomislite da su novinari ti koji svakodnevno žive u stresu, koji se bore za boljitak u društvu, koji ukazuju na mnoge anomalije i koji uz pomoć svojih kolega snimatelja, fotoreportera, tehničara, pa i neizbežnih redakcijskih sekretarica svaki vaš dan čine interesantnijim i koji se brinu da budete informisani. Vaše je pravo da izaberete kome verujete. Vaše je pravo da izaberete šta čitate i koji kanal gledate. Vaše je pravo i sloboda da informacije isfiltrirate jer ne bi bilo interesantno kad bi sve bilo upakovano u svilene rukavice.
E, sad što se tiče medijskog ološa bilo ga je od vajkada i biće ga sve više. Loši đaci preuzimaju primat u svim sverama društva, pa zašto bi onda ova oblast bila pošteđena,klonite ih se, ignorišite njihove ispade koliko god možete i pustite da se sami sa sobom bore.
I na kraju, ja zaista mislim da je sloboda stvar ličnog izbora, ako ste medijski radnik koji je izabrao slobodu,nikakve cenzure, pretnje otkazima i egzistencijalni problemi neće vas sprečiti da ostanete slobodni …..
Biće da pilula radi ….
Jelena Stojković 